Teorija odlučivanja

  • Teorija odlučivanja

    (obavezan predmet šestog semestra studijske grupe Menadžment)
    (izborni predmet šestog semestra studijske grupe Informacioni Sistemi i Tehnologije)

    Ovim ispitom stičete sledeća znanja i veštine:

    Razumevanje aspekata donošenja odluka u poslovanju i korišćenje metoda za pomoć u donošenju složenih odluka

    Konkretnije to znači da ćete naučiti da:

    • Razumete ograničenja koja se javljaju prilikom donošenja poslovnih odluka
    • Razvijate metode podrške odlučivanju, tzv. ekspertsko modelovanje
    • Razvijate metode podrške odlučivanju iz podataka organizacije
    • Primenjujete metode podrške odlučivanje u realnom okruženju

    Na inostranim školama ovaj predmet najčešće nosi naziv: Decision Theory ili Decision Analysis.

     

    Literatura:

    Čupić, Suknović (2010). Odlučivanje. FON

    Odlucivanje

  • Prezentacije sa predavanja:

    1. Odlučivanje i menadžment (PDF)
    2. Metoda IKOR (PDF)
    3. Metoda AHP (PDF)
    4. Metoda PROMETHEE (PDF)
    5. Korisnost u višeatributivnom odlučivanju(PDF)
    6. Grupno odlučivanje
    7. Analiza odlučivanja (PDF)
    8. Algoritam kNN u odlučivanju (PDF)
    9. Strukturiranje atributa odlučivanja (PDF)
    10. Ka sistemima za podršku odlučivanju (PDF)
  • Materijali za pripremu pismenog dela ispita:

    Modelovanje odlučivanja:



  • Ispit je moguće položiti na dva načina parcijalni i klasičan način:

    Klasičan način se sastoji iz:

    • Pismenog dela ispita gde je potrebno osvojiti minimum 51 od 100 poena. Položeni pismeni deo ispita važi do kraja školske godine (zaključno sa oktobarskim ispitnim rokom). Na pismenom delu ispitu dozvoljeno je koristiti, pored digitrona, i podsetnik sa bitnim formulama.
    • Usmenog dela ispita. Odgovara se na po nekoliko pitanja iz svih sedam poglavlja knjige, a neophodno je pokazati znanje iz svakog poglavlja. Na usmenom ispitu svi studenti treba da prođu eliminacioni test pre usmenog odgovaranja. Test se sastavlja podskupa pitanja.

    Parcijalan način se sastoji iz:

    • Prijave za parcijalni način polaganja. Svi studenti treba pojedinačno da se učlane u Google grupu: FON Teorija odlučivanja 2017. Ova grupa služi kao forum, i moguće je postavljati pitanja u vezi materijala, organizacije ili drugih stvari vezanih za predmet. Pitanja bi trebalo da budu od koristi za sve studente, pa treba izbegavati pitanja koja su specifična za pojedinog studenta. U takvim slučajevima se treba obratiti direktno asistentima ili nastavnicima. Pre postavljanja pitanja na forum (google grupu), proveriti da li odgovor već postoji u odeljku sajta sa često postavljanim pitanjima (FAQ).
    • Prijave na dokument. Svi studenti koji žele da polažu parcijalno treba da se prijave na google dokument. Pristup dokumentu je moguć ukoliko ste članovi google grupe. Neophodno je da
    • Prijava se vrši isključivo do 14. marta 2017. do 23 časa.
    • Prvog kolokvijuma na sredini semestra, gde je potrebno osvojiti 51% poena za dalji prolaz.
    • Drugog kolokvijuma na kraju semestra, koji se polaže u terminu pismenog dela ispita u junskom roku, gde je potrebno osvojiti 51% poena.
    • Dva projektna zadatka koji će se braniti u timovima od po 5 članova. Dozvoljeno je da se prijavljuju timovi iz različitih grupa za slušanje (npr. 3 člana su iz grupe C3  a tri člana iz C4)
    • Teoretski test, sa pitanjima zatvorenog tipa, iz materije za pripremu usmenog dela ispita, koji se polaže u terminu usmenog ispita u junskom ispitnom roku. Test se organizuje samo u junskom roku.

    Napomena: položena oba kolokvijuma važe do kraja školske godine, gde se priznaju kao klasičan pismeni ispit za klasično polaganje u rokovima nakon junskog.

    Konačna ocena se računa kao prosek ostvarenih poena na kolokvijumima (50% ukupne ocene) i testu (50% ukupne ocene), na sledeći način:

    Ocena 5 6 7 8 9 10
    Poeni [0-50] [51-60] [61-70] [71-80] [81-90] [91-100]
  • Pismeni ispit (klasično):

    Parcijalno polaganje (Generacija 2016)

  • Često postavljana pitanja:

    Nažalost, ne. Kašnjenje je loša navika i jako retko postoji opravdan razlog za to.

    Prvo proverite da ste se na poslatu poruku potpisali (sa brojem indeksa), da niste slali istu poruku odvojeno na nekoliko adresa (korišćenje CC je ispravno), i da ste se obraćali sa odgovarajućim akademskim rečnikom. Postoji mogućnost da je vaša poruka automatski prepoznata kao „spam“, pa ukoliko za par dana ne dobijete odgovor, ponovite poslatu poruku sa drugog email naloga. Očekivano vreme odgovora je 1-2 dana.

    Dokumentu mogu pristupiti samo članovi google grupe/foruma definisane za ovaj predmet. Pogledajte uputstvo za parcijalni način polaganja u odeljku „Polaganje ispita“.